A-
 A 
A+
https://old.quran.uz/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/351248quran_01.jpg
https://old.quran.uz/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/346660quran_02.jpg
https://old.quran.uz/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/879979538183904.jpg
thumbnailthumbnailthumbnail
https://old.quran.uz/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/802534ssssss.jpg
https://old.quran.uz/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/446341Banner_1.jpg
https://old.quran.uz/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/171121Banner_8.jpg
thumbnailthumbnailthumbnail
Зухо сураси, 11-оят тафсирларидан таржималар
PDF Босма E-mail

وَأَمَّا بِنِعْمَةِ رَبِّكَ فَحَدِّثْ
«Ва аммо  Роббингнинг берган неъмати ҳақида сўзла».
فاذكره (طبري)
أي: وكما كنت عائلا فقيرا فأغناك الله، فحدث بنعمة الله عليك
وقال مجاهد: يعني النبوة التي أعطاك ربك. وفي رواية عنه: القرآن.
وقال ليث، عن رجل، عن الحسن بن علي: { وأما بنعمة ربك فحدث } قال: ما عملت من خير فحدث إخوانك.
وقال محمد بن إسحاق: ما جاءك الله (6) من نعمة وكرامة من النبوة فحدث بها واذكرها، وادع إليها.
فإن التحدث بها شكر لها (إبن كثير)
أي حدث بالنبوة التي آتاك الله وهي أجل النعم ، والصحيح أنها تعم جميع نعم الله عليه ويدخل تحته تعليم القرآن والشرائع. (النسفي . مدارك)
وأخرج ابن المنذر وغيره عن مجاهد تفسيرها بالنبوة ورووا عنه أيضاً تفسيرها بالقرآن ووافقه في الأول محمد بن إسحاق وفي الثاني الكلبي
المراد بالتحديث التبليغ (ألوسي)
«بنِعْمَةِ رَبِّكَ فَحَدِّثْ» (Роббингнинг берган неъмати ҳақида сўзла)ни:

Табарий:«Эсла» деб,
Ибн Касир:«Қайсики, камбағал эдинг, бой қилганимиздек, энди Аллоҳнинг сенга берган неъматини сўзла»  деб,
Мужоҳид «Яъни  Роббинг ато қилган нубувватни» деб ва «Қуръон неъмати» деб,
Ҳасан ибн Али: «Яхшиликдан нима қилсанг, биродарларингга айт»деб,
Муҳаммад ибн Исҳоқ: «Сенга Аллоҳдан нубувватнинг каромати бўлиб келган неъматни сўзла ва зикр қил. Ўшанга даъват қил!» деб,
Насафий: «Сенга Аллоҳ таолодан келган пайғамбарликни сўзла, зеро у неъматларнинг улуғроғидур. Саҳиҳроғи – Аллоҳ таоло берган барча неъматларни ўз ичига олади. Қуръон ва шариъат таълимоти ҳам шунга киради» деб,
Алусий: «Неъмат ҳақида сўзлашлик (айтишлик, гапиришлик) – унинг шукронаси» деб, яна «Айтишдан мурод таблиғ (нубувват ва Қуръон таълимотини инсонларга етказиш)» деб тафсир қилганлар.
وحاصل المعنى أنك كنت يتيماً وضالاً وعائلاً فآواك وهداك وأغناك فمهما يكن من شيء فلا تنس نعمة الله تعالى عليك في هذه الثلاث واقتد بالله تعالى فتعطف على اليتيم وترحم على السائل فقد ذقت اليتم والفقر
Яна айтади: «Ҳосил маъно шуки , «Сен етим, Ислом.Уз сайтидаги маъно таржимага кўра: ҳайрон ҳолатда, камбағал бўлган эдинг. Роббинг сени жойлаб қўйди, ҳидоят қилди ва бой қилди. Шундай экан, Аллоҳ таолонинг сенга мазкур уч ҳолат юзасидан берган неъматини унутма. Аллоҳ таолонинг ҳидоятига эргаш! Етимларга шафқат қил. Тиланчиларга марҳамат қил. Зеро ўзинг ҳам етимлик ва фақирликни тотгансан-ку!»
وقال ابن جرير: حدثني يعقوب، حدثنا ابن علية، حدثنا سعيد بن إياس الجريري، عن أبي نضرة قال: كان المسلمون يرون أن من شكر النعم أن يحدث بها.
Ибн Жарир Абу Назрадан ривоят қилади: «Мусулмонлар неъматни айтиб туриш унинг шукридан, деб ҳисоблар эдилар»
وقال عبد الله بن الإمام أحمد: حدثنا منصور بن أبي مزاحم، حدثنا الجراح بن مليح، عن أبي عبد الرحمن، عن الشعبي، عن النعمان بن بشير قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم على المنبر: "من لم يشكر القليل، لم يشكر الكثير، ومن لم يشكر الناس لم يشكر الله. والتحدث بنعمة الله شكر، وتركها كفر. والجماعة رحمة، والفرقة عذاب"  إسناد ضعيف.
Нўъмон ибн Бишр айтган: Расулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи васаллам минбарда туриб: «Ким озга шукр қилмаса, кўпга ҳам шукр қилмабди. Ким инсонларга шукрона қилмаса, Аллоҳга шукр қилмабди. Аллоҳнинг неъматларини айтишлик шукрдур. Унинг тарки эса куфронадур. Жамоат – раҳмат, бўлиниш эса  азоб» дедилар. (Абдуллоҳ ибн Аҳмад ибн Ҳанбал ривояти)
وقال أبو داود: حدثنا مسلم بن إبراهيم، حدثنا الربيع بن مسلم، عن محمد بن زياد، عن أبي هريرة، عن النبي صلى الله عليه وسلم قال: "لا يشكر الله من لا يشكر الناس". ورواه الترمذي عن أحمد بن محمد، عن ابن المبارك، عن الربيع بن مسلم .وقال: صحيح.
Абу Ҳурайра разияллоҳу анҳудан ривоят қилинади: Пайғамбар саллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Инсонларга шукрона қилмаган кимса Аллоҳга ҳам шукр қилмайди», дедилар. (Абу Довуд ва Термизий ривояти.)
كما قال عمر بن عبد العزيز والحسن وقتادة والفضيل بن عياض وأخرج البخاري في الأدب وأبو داود والترمذي وحسنه وأبو يعلى وابن حبان والبيهقي والضياء عن جابر بن عبد الله مرفوعاً من أعطى عطاء فوجد فليجز به فإن لم يجد فليثن به فمن أثنى به فقد شكره ومن كتمه فقد كفره ومن تحلى بما لم يعط كان كلابس ثوبي زور ولذا استحب بعض السلف التحدث بما عمله من الخير إذا لم يرد به الرياء والافتخاء وعلم الاقتداء به بل بعض أهل البيت رضي الله تعالى عنهم حمل الآية على ذلك أخرج ابن أبي حاتم عن مقسم قال لقيت الحسن بن علي بن أبي طالب رضي الله تعالى عنهما وأرضاهما فقلت أخبرني عن قول الله تعالى وأما بنعمة ربك فحدث فقال الرجل المؤمن يعمل عملاً صالحاً فيخبر به أهل بيته وأخرج ابن أبي حاتم عنه رضي الله تعالى عنه أنه قال فيها : إذا أصبت خيراً فحدث إخوانك والظاهر أن المراد بالنعمة ما أفاضه الله تعالى على نبيه صلى الله عليه وسلم من فنون النعم التي من جملتها ما تقدم
Умар ибн Абдулазиз, Ҳасан, Қатода, Фузайл ибн Иёз айтганлари каби,  шунингдек,  Имом Бухорий («Адабул-муфрад»да), Термизий, Абу Яъло, ибн Ҳиббон, Байҳақийлар Жобир разияллоҳу анҳудан ривоят қилишларича «Кимга бир нарса тухфа қилинса, топа олса, ўшани қайтарсин. Топа олмаса, ташаккур қилсин. Ким ташаккур қилса, батаҳқиқ шукр қилибди. (ташаккурни) беркитса, куфрона қилибди.
Баъзи салафлар бирор яхшилик қилса, бошқалар ҳам иқтидо қилсинлар учун риё ва мақтанишдан ҳоли ҳолатда айтиб қўйишликни маҳбуб кўрганлар.
Муқсам айтади: «Ҳасан ибн Али ибн Абу Толиб разияллоҳу анҳумога йўлиқиб қолиб, Аллоҳ таолонинг  وأما بنعمة ربك فحدث  : (Аллоҳнинг сенга берган неъматини сўзла) ояти ҳақида хабар беринг, деб сўрасам «Мўмин киши яхши амал қилади. Кейин уй аҳлига унинг хабарини айтади», деб жавоб берди.
Яна бир ривоятида: «Сенга бир яхшилик келса, уни биродарларингга айтиб бер», деган (Абу Ҳотам ривоят қилган)

 

Ҳусанбой Сотволдиев. Мулла Райимжон масжиди имоми
Улуғбек қори Йўлдошев. Холид ибн Валид масжиди муаззини
Асака